"Dun&Bradstreet", najveća bonitetna kuća na svetu, u septembarskom izveštaju zadržava Srbiji rejting od DB4d što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Rejting ovog meseca je povećan Nemačkoj, Poljskoj, Kazahstanu i Keniji, a smanjen Iranu i Pakistanu. U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b) i Srbija (DB4d). Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a).
I pored toga što prema preliminarnim procenama Zavoda za statistiku Srbije izgleda da je srpska ekonomija na putu oporavka, (realni BDP u drugom kvartalu 2010. porastao je 1,6% u odnosu na isti kvartal prošle godine) ekonomske perspektive i dalje su slabe, najvećim delom zbog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) da se secesijom Kosova od Srbije ne krši međunarodno pravo. To bi moglo da uspori tempo privrednog rasta do kraja godine s obzirom da je Srbija uložila diplomatske napore da ospori nezavisnost Kosova i spreči njegovo priznanje tražeći od Generalne skupštine UN da usvoji rezoluciju kojom je proglašenje jednostrane secesije neprihvatljiv način rešavanja teritorijalnih sporova.
Pored lošeg uticaja na političku stabilnost zemlje i njenu kandidaturu za članstvo u EU, ovaj stav MSP-a ima negativne efekte i na srpsku ekonomiju. Nakon izjašnjavanja MSP-a vrednost dinara je opala u odnosu na evro primoravajući Narodnu banku Srbije da interveniše prodajom 10 mil EUR iz rezervi. Rizik od odbijanja investicija dodatno se povećava zbog straha od rastuće nestabilnosti u regionu.
U međuvremenu NBS je smanjenjem kamatne stope od ukupno 9,75 bazičnih poena (bp) u periodu od kraja 2008. do sredine 2010. (u julu je smanjena 8%) pomenila kurs u avgustu. U nastojanju da privuče što više investitora za dinarska ulaganja NBS je podigla ključnu kamatnu stopu sa 50 bp na 8,50%. Rastuća stopa je doprinela padu vrednosti dinara u odnosu na evro (više od 11% od početka godine) što odvraća investitore od kupovine državnih zapisa i otežava vladi finansiranje budžetskog deficita. Tako je na aukciji u avgustu za 12-omesečne trezorske zapise Vlada podigla samo polovinu od planiranog iznosa, dok kamatne stope za državne obveznice i dalje rastu. Trezorski zapisi su ključni izvor finansiranja budžetskog deficita u 2010. godini za koji se s obzirom na projektovani manjak prihoda očekuje da će dostići 4,8% BDP-a za razliku od planiranih 4%.
Izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je skupština usvojila u avgustu ove godine, predstavljaju veliki korak unazad u borbi protiv korupcije u zemlji. Kontroverzne promene koje političarima daju pravo da istovremeno sprovode i zakonodavne i izvršne funkcije oslabiće kontrolu nad funkcionerima i doneti haos u oblasti sukoba interesa što će imati negativan uticaj na poslovanje i ekonomiju. Agencija za borbu protiv korupcije, glavni organ koji se bavi korupcijom u zemlji, najavila je pokretanje sudskog postupka pred Ustavnim sudom s obzirom da je istovremeno obavljanje više funkcija u suprotnosti sa ustavnim principom podele vlasti.
| 
| 
